Dve kule

Dve kule..

Kiša koja nije prestajala.. Magla.. i opojan miris D&G blue light-a koji me je vukao ka Tebi..

Vlažnost me gušila dok sam sam se klizao ispranim pločnicima..

Česma na uglu u znak sećanja na porodicu, na…

Dosta više ispiranja tvoje neurotičnosti i sopstvene nesigurnosti na meni.. Stigla si do ramena uzevši celu ruku, praveći se da ti je stalo.. Tebi je samo do Tebe i sopstvene koristi.. Meni su pored Mene i drugi bitni… i bez trunke interesa želim ih kraj Sebe.. jer ipak Draga, na kraju podvuci i zapitaj se.. ako si uopšte više od Materije i sposobna za to…

Al’ neka, navikao sam na to od Tebe..

 

                                             DANAŠNJICA

 

Dve Kule kroz gomile od Neba mame me ovog sutona..

Sastaćemo se i noćas tu..

I dok budeš pričala, ja ću gledati u njih..

Ne zameri mi, samo sam Čovek umoran od tvojih reči, dela, ponašanja.. Opet će kiša spirati ulice naših svakodnevnih susreta, ljudi se češati od nas.. Ti ćeš me grliti, ja ću se praviti da mi je stalo.. A onda ću te uzeti za ruku i reći ti Istinu – moju, našu..

Ne, ne bih izdržao da učinim suprotno, jer to ne bih bio ja.. Kiša će spirati naše obraze, a ti ćeš se pretvarati da si iznenađena i po dobro ti poznatom obrascu saliti na mene gomilu neslova sastavljenih u neshvatljivo..

Stajaću, kisnuću.. Zajedno sa tobom, pored Tebe bez Tebe..

Onda svako svojim putem..  iza nas će ostati One u gomili od kiše..

Ne, nemoj me zvati ove noći, ne želim opravdanja, reči izlizane od jezika..  želim dela..

Kad budeš spremna znaš gde ću biti.. u sutonu Dve kule Beograda..

Do tada,

Nekada tvoj, sada samo svoj.

 

Advertisements

Karma

Dobro prepoznatljiva linija života gubila se ove večeri…preplitala sa linijom sreće,ljubavi…gledao sam u dlan, iznova..Postoji li karma,pitao sam se?! Uzeh marker i napisah ono sto mi se noćima mota po glavi.. Da li sam ja stvarno ja,il’ splet okolnosti..dal’ sam zaglavljen tu, na raskrsnici, noseći sa sobom grehe prošlosti..grehe predaka,minulih života…Stadoh na tren i uslikah..

I am...

„I am…yet who I am“…Or…

Tu sam, gde jesam…možda se ovo sad moralo desiti da bi mi budućnost bila posuta prahom belog zlata..ili još kojom Seobom nakon proživljene dvadeset i tri…Ne postoji karma-kažu. Mnogi i ne veruju u nju, ili ne znaju njeno tačno značenje.. Nisam siguran dal’ i ja znam u potpunosti…Samo se pitam – Da li sam trenutno reinkarnacija sopstvenog trena? I nije nepobitno sve što napisah, naprotiv, svako ima sopstvena ubedjenja, a ‘krive Drine ne smemo prestati ispravljati’.. Da, dobro sam zapisao svoju karmu.. Ne kažem da se neće promeniti…ja ću joj biti zvezda vodilja..bar ove noći i nekog novog jutra