Damari

Odlazim da sperem znoj sa sebe ovoga jutra..

I neću davati ime svakom danu sedmice.. svakom mesecu godine.. oni ostaju, ja prolazim..

I stara priča o devojci i mladiću činila bi se preterano.. i ovi graktajij gavrana u krošnji, jedan za drugim.. i niti prašnjave čađi na oknu iz 1920 -te .. i novi osvit dana uz gašenje zvezdi..

Gledam kroz vazduh u staklo zgrade preko puta.. Povlačim dim da se poveže sa njim i gasom 56 -ice iz ’70 i neke.. Ogrnuti prašinom ulaze putnici.. ne u redu, već grabeći jedan preko drugog..

I Neću u smislu tražiti beSmisao ili obrnuto.. Poznat sam po tome..

Zelena lampa iz ćoška opominje da svaki puls mojih slepočnica NeVredi.. Jedan sam.. ostao sam sada Jedan, ali znam da nisam sam..

Znojavim prstima tipkam obrise tastature ne znajući kud pre da udarim s mislima , pogledom.. Sveća dogoreva na stolu.. osetim miris njenog gašenja.. i želim biti.. želim postojati.. I želim.. toliko da izgaram u želji.. kroz nepovezani jezik neCelosti..

damari

Osetim kako crno preko svetlo plavog prelazi u blago naranđasto.. Osetim miris parfema u sobi otvorenih prozora.. Osetim.. Toliko da izgaram u osećaju..

Puls postaje jači..
Svaki udar kroz temporalnu kost cepa noć što ostade  iZa mene.. Da kriknem, čuće neko i nastaviti dalje spuštenog pogleda.. Ideal u neVreme ‘Prozak nacije’..
Svetlost jača kroz jači odsjaj, topim se sa njom, dajem joj znak da krene.. tu preko puta u ulicu u kojoj Je čekam na podu na kome volim da sedim.. u vremenu izgubljenih neDuša postaje sve jača..I dozvoljavam joj da me okupa , kako samo Ona ume..

Gasim lampu.

Odlazim da sperem znoj sa sebe ovoga jutra.

Advertisements

Dve kule

Dve kule..

Kiša koja nije prestajala.. Magla.. i opojan miris D&G blue light-a koji me je vukao ka Tebi..

Vlažnost me gušila dok sam sam se klizao ispranim pločnicima..

Česma na uglu u znak sećanja na porodicu, na…

Dosta više ispiranja tvoje neurotičnosti i sopstvene nesigurnosti na meni.. Stigla si do ramena uzevši celu ruku, praveći se da ti je stalo.. Tebi je samo do Tebe i sopstvene koristi.. Meni su pored Mene i drugi bitni… i bez trunke interesa želim ih kraj Sebe.. jer ipak Draga, na kraju podvuci i zapitaj se.. ako si uopšte više od Materije i sposobna za to…

Al’ neka, navikao sam na to od Tebe..

 

                                             DANAŠNJICA

 

Dve Kule kroz gomile od Neba mame me ovog sutona..

Sastaćemo se i noćas tu..

I dok budeš pričala, ja ću gledati u njih..

Ne zameri mi, samo sam Čovek umoran od tvojih reči, dela, ponašanja.. Opet će kiša spirati ulice naših svakodnevnih susreta, ljudi se češati od nas.. Ti ćeš me grliti, ja ću se praviti da mi je stalo.. A onda ću te uzeti za ruku i reći ti Istinu – moju, našu..

Ne, ne bih izdržao da učinim suprotno, jer to ne bih bio ja.. Kiša će spirati naše obraze, a ti ćeš se pretvarati da si iznenađena i po dobro ti poznatom obrascu saliti na mene gomilu neslova sastavljenih u neshvatljivo..

Stajaću, kisnuću.. Zajedno sa tobom, pored Tebe bez Tebe..

Onda svako svojim putem..  iza nas će ostati One u gomili od kiše..

Ne, nemoj me zvati ove noći, ne želim opravdanja, reči izlizane od jezika..  želim dela..

Kad budeš spremna znaš gde ću biti.. u sutonu Dve kule Beograda..

Do tada,

Nekada tvoj, sada samo svoj.