Ključ

Kapija, stara decenijama..

Cigle od krečnjaka naređane jedna na drugu slepljene malterom koji se kruni..

Kvaka od mesinga i zaključani ulaz..

...Deligradska...

…Deligradska…

Ključ koji mi je visio oko vrata.. Bio je među poslednjim stranama, oblepljen starom izolir trakom, tamo gde si ga i ostavila.. Strgnuh ga isuviše brzo..

Dal’ da dozvolim da opet uđeš u moj život svojim načinjenim od prevare, rastrzanim lažima, skrivenim od pogleda.. onim za nas dvoje osmišljenim..

Delio me jedan obrtaj.. Samo jedan da opet budemo Jedno..

Naslonih se rukom o zid, onom slobodnom..  strujanje misli prenosilo mi se o telo..  pretrnuh..  magla oko putnika koji se očešao o mene..  zvona u blizini..  urezan otisak ključa na dlanu vidljiv… i..

Korak, pa još jedan.. strujanje vazduha i blag osmeh.. Neka te, ostani tu i ove noći okupane kišom, iza stare ulazne kapije, zarobljena u svom  nespokoju žene  ubeđene da joj je u ovom životu dozvoljeno sve…

Advertisements

Bojama plavetnila

Nađoh je zakopanu u starom prtljagu, skrivenu od pogleda..Delić Sebe prenela je na mene kada sam je video, posle toliko vremena…To plavetnilo kakvo nema ni u bojama duge sve je govorilo.. Daljine su odzvanjale, stara vremena dozivala…u meni sve je gorelo…detinjstvo,vikendica koja ne postoji,slike roditelja,plivanje u žaru nevinog nespokoja,Seobe… Poželeh da se trgnem, okrenem glavu, preusmerim tok misli,ali ne.. Nije mi uspevalo..kao ukopan,stajao sam i gledao !!!

 

Jablaničko jezero, F BiH, 2012.

Jablaničko jezero, F BiH, 2012.

I ona je gledala u mene svojim očima boje tirkiza…Nemo…Nemuštim jezikom prenosila mi stara sećanja ćuteći tu, kraj puta! Nadao sam se da ćemo se sresti nekad, samo Nada je jedno, a Stvarnost drugo. Kažu da su oči i njihove dubine ogledalo čovečije duše…ako je tako, svojom Tišinom rekla mi je toliko toga! Čak i nešto što nisam želeo znati…Uhvat za dlan pun znoja, ruka u ruci, vlažne obe…i put u Novo Nepoznato staro godinama – ćuteći…bar ovog dana…Ipak dug je put do noći, ooo Daaa, znam (za)sigurno…

Jezero ostade iza nas..i deo mene, ukopan tu – u vremenu…

Jul,2012.