Ključ

Kapija, stara decenijama..

Cigle od krečnjaka naređane jedna na drugu slepljene malterom koji se kruni..

Kvaka od mesinga i zaključani ulaz..

…Deligradska…

Ključ koji mi je visio oko vrata.. Bio je među poslednjim stranama, oblepljen starom izolir trakom, tamo gde si ga i ostavila.. Strgnuh ga isuviše brzo..

Dal’ da dozvolim da opet uđeš u moj život svojim načinjenim od prevare, rastrzanim lažima, skrivenim od pogleda.. onim za nas dvoje osmišljenim..

Delio me jedan obrtaj.. Samo jedan da opet budemo Jedno..

Naslonih se rukom o zid, onom slobodnom..  strujanje misli prenosilo mi se o telo..  pretrnuh..  magla oko putnika koji se očešao o mene..  zvona u blizini..  urezan otisak ključa na dlanu vidljiv… i..

Korak, pa još jedan.. strujanje vazduha i blag osmeh.. Neka te, ostani tu i ove noći okupane kišom, iza stare ulazne kapije, zarobljena u svom  nespokoju žene  ubeđene da joj je u ovom životu dozvoljeno sve…

Razlike istih (Ne)izrecivosti

Mislio sam isti smo-bar su oko nas govorili tako…

„Oboje niste ni za šta,sprcali trideset i koju u dupe,nit’ šta radite, nit’ će šta biti od od vas…“ – i rojilo se gomilu Niti sa usana roditelja.  Oni koji su sebe nazivali „prijateljima“ dali su si još više slobode. -„Morate da se trgnete iz ništavila,imate ustaljene obrasce ponašanja koje ne menjate,morate da… a ti,Dejane posebno,kriješ se iza bolesti..Znaš onu knjigu ‘Kako do sreće…’putevima Nade..“- i tako u virtuozni cirkulus,do besvesti.

Mozak mi je tutnjao kao na promaji,kao trigeminalna neuralgija..iz dana u dan isto „Slovo“. Od Mojih ni promene – „Aloo,doktore,probudi se..Ti spavaš..Život prolazi pored tebe..“ Od Njenih – „Zaposli se bar sa srednjom,sad smo  sredili taj državni tako da…“

Često sam znao buljiti u ispranu tačku na zidu pitajući se da li su upravu!? A sa druge strane šta su oni postigli u svome?! Istini na volju,imaju me,znam da ih ‘boli moje često ništavilo’.Davno pročitah negde da je čovek ‘uspeo’ u životu ako iza sebe ostavi porod,zasadi drvo i napiše knjigu. Zbunjen! Tačka je i dalje isprana. Ako je uspeh imati dete – to je bar lako – jedna ejakulacija reši sve…Ali neću to dete hraniti žvakama,niti ga povijati starim novinama – još manje dati mojima, ili ne d’o Bog – Njenima da ga čuvaju! (ne što ne podnosim Njene,ni ne znam ih,al mi je Ona dovolljan primer) A i dovoljno mi je što vidim gde sam,što ona ne uviđa – Na Balkanu-iz kog želim skresanih krila odleteti što brže i dalje.Možda do Meseca,nazad sigurno ne.

Noćas smo se posvađali po ko zna koji put. Ona to zove „raspravom“. Ja smaranjem i trošenjem vremena za koje bih mogao prebrojati preko 200 zvezda na nebu ili zagrliti drvo i osetiti kako mi njegova stara duša prenosi smisao prošlih vremena.Noćas sam video da su svi u zabludi što su nas smatrali „Istima“,jer daleko smo od toga!

O Neeee!!Ne želim skup automobil.Tabanića fijaker mi je smisao sata!Ne želim sedeti u spa centru i čvariti se dok ne isplazim jezik ili kolabiram „da bi mi se unutrašnje pore otvorile“!Ne želim brijati pubični predeo da bi u tom istom spa centru,ako mi slučajno spadne peškir, bio „u trendu“!!! Želim ustati iz kreveta,protegnuti noge,popiti kafu i blenuti u drvo gledajući različite nijanse zelenih…Zapaliti cigar…Vrisnuti na sav glas ako mi dođe tako,ne brinući da li će se neko okrenuti i pitati- „Šta nije uredu sa njim?!“..Jer to sam Ja – Dejan izjutra i Dejan iznutra! Ona to ne želi…nije želela ni Ona predhodna..ni Ona pre nje…jer to je „uzalud bačenih dva sata!“..Mogli smo obići pola grada,kupiti četvrt izloga,popiti kafu u fency lokalu,mogli smo biti primećeni u „Društvu“…Mogli smo… Alooo ,stani ! Dokle da živim za moje,njene,Onu predhodnu i Onu iza!?Dokle da živim za druge!? Ne dam svoja dva sata ujutru ako su i u podne!

I gde se tu uklapa dete?! Ona ga želi u džipu,sa unazad ugrađenim Chicco kolicima..Ja da je držim u naručju pola dana i posvetim joj se (nadam se da će biti ona). Samo je na Balkanu besmisleno biti muško sa diplomom, koje će voleti svoju ženu,podržavati je ako se želi posvetiti karijeri,dok on brine o detetu,održava dom..

Tačka je i dalje isprana.Stoji da sam dr mr stom., nezaposlen,kao i ona, koja se pretvara da radi zbog… Njeni imućni,situirani i tu su na svaku suzu.Ja to ne umem. Plakati lažno i trošiti tuđi novac. (imam ujaka koji mi pošalje ponekad iako mu ne tražim i kome ću i posle groba biti zahvalan) I nije me sramota pospremiti tudji stan,očistiti izlog,prodavnicu..radi čiste egzistencije,jer mene,ta jedina „kurva bez koje se ne može-pare“, ne privlače.

I u čemu je razlika među nama? U percepciji života,svega što nas (ne)okružuje…Ona će i dalje juriti spiranje celulita sve 50 kg sa krevetom,a ja.. Ja ću za to vreme lajati na zvezde i biti ponosan,iako će žena koja se slučajno zadesi tu,odskočiti na stranu i reći – Ludaku ! Ja ću grliti drvo i bežati što dalje od materijalnog,u moju kolibu podno planine gde ću biti ono što sam – Svoj! I ne kažem da se neću promeniti,da neko novo jutro ili noć neće doneti (neku novu dominu koja će arlaukati na mene-magnet sam za njih,ne znam zašto) posao,novu ljubav,novo drvo za grljenje… Al’jedno znam- da i Ona koja ne voli čuti o Onoj pre Nje ,ne razlikuje se puno (sem DNK) ,jer isto žele : tipa koji vozi besna kola,vilu dvospratnicu,posao ‘iz snova’-ma šta to značilo i ravnotežu „u sebi samima“-sve ispod hiljadu maski od kreona.

A ja ću za to vreme biti svoj.Kupati se na kapima kiše,vrištati jutru na komšijino drvo dok „ne dođem sebi“,lajati zajedno sa psom na ulici i pričati sa njim i ostati… – kako su me One nazvale – Budala – koja je svesna svoga ludila.Porez na to još nije uveden.

01.04.2014. Timočka krajina