Razlike istih (Ne)izrecivosti

repost

Mislio sam isti smo-bar su oko nas govorili tako…

„Oboje niste ni za šta,sprcali trideset i koju u dupe,nit’ šta radite, nit’ će šta biti od od vas…“ – i rojilo se gomilu Niti sa usana roditelja.  Oni koji su sebe nazivali „prijateljima“ dali su si još više slobode. -„Morate da se trgnete iz ništavila,imate ustaljene obrasce ponašanja koje ne menjate,morate da… a ti,Dejane posebno,kriješ se iza bolesti..Znaš onu knjigu ‘Kako do sreće…’putevima Nade..“- i tako u virtuozni cirkulus,do besvesti.

Mozak mi je tutnjao kao na promaji,kao trigeminalna neuralgija..iz dana u dan isto „Slovo“. Od Mojih ni promene – „Aloo,doktore,probudi se..Ti spavaš..Život prolazi pored tebe..“ Od Njenih – „Zaposli se bar sa srednjom,sad smo  sredili taj državni tako da…“

Često sam znao buljiti u ispranu tačku na zidu pitajući se da li su upravu!? A sa druge strane šta su oni postigli u svome?! Istini na volju,imaju me,znam da ih ‘boli moje često ništavilo’.Davno pročitah negde da je čovek ‘uspeo’ u životu ako iza sebe ostavi porod,zasadi drvo i napiše knjigu. Zbunjen! Tačka je i dalje isprana. Ako je uspeh imati dete – to je bar lako – jedna ejakulacija reši sve…Ali neću to dete hraniti žvakama,niti ga povijati starim novinama – još manje dati mojima, ili ne d’o Bog – Njenima da ga čuvaju! (ne što ne podnosim Njene,ni ne znam ih,al mi je Ona dovolljan primer) A i dovoljno mi je što vidim gde sam,što ona ne uviđa – Na Balkanu-iz kog želim skresanih krila odleteti što brže i dalje.Možda do Meseca,nazad sigurno ne.

Noćas smo se posvađali po ko zna koji put. Ona to zove „raspravom“. Ja smaranjem i trošenjem vremena za koje bih mogao prebrojati preko 200 zvezda na nebu ili zagrliti drvo i osetiti kako mi njegova stara duša prenosi smisao prošlih vremena.Noćas sam video da su svi u zabludi što su nas smatrali „Istima“,jer daleko smo od toga!

O Neeee!!Ne želim skup automobil.Tabanića fijaker mi je smisao sata!Ne želim sedeti u spa centru i čvariti se dok ne isplazim jezik ili kolabiram „da bi mi se unutrašnje pore otvorile“!Ne želim brijati pubični predeo da bi u tom istom spa centru,ako mi slučajno spadne peškir, bio „u trendu“!!! Želim ustati iz kreveta,protegnuti noge,popiti kafu i blenuti u drvo gledajući različite nijanse zelenih…Zapaliti cigar…Vrisnuti na sav glas ako mi dođe tako,ne brinući da li će se neko okrenuti i pitati- „Šta nije uredu sa njim?!“..Jer to sam Ja – Dejan izjutra i Dejan iznutra! Ona to ne želi…nije želela ni Ona predhodna..ni Ona pre nje…jer to je „uzalud bačenih dva sata!“..Mogli smo obići pola grada,kupiti četvrt izloga,popiti kafu u fency lokalu,mogli smo biti primećeni u „Društvu“…Mogli smo… Alooo ,stani ! Dokle da živim za moje,njene,Onu predhodnu i Onu iza!?Dokle da živim za druge!? Ne dam svoja dva sata ujutru ako su i u podne!

I gde se tu uklapa dete?! Ona ga želi u džipu,sa unazad ugrađenim Chicco kolicima..Ja da je držim u naručju pola dana i posvetim joj se (nadam se da će biti ona). Samo je na Balkanu besmisleno biti muško sa diplomom, koje će voleti svoju ženu,podržavati je ako se želi posvetiti karijeri,dok on brine o detetu,održava dom..

Tačka je i dalje isprana.Stoji da sam dr mr stom., nezaposlen,kao i ona, koja se pretvara da radi zbog… Njeni imućni,situirani i tu su na svaku suzu.Ja to ne umem. Plakati lažno i trošiti tuđi novac. (imam ujaka koji mi pošalje ponekad iako mu ne tražim i kome ću i posle groba biti zahvalan) I nije me sramota pospremiti tudji stan,očistiti izlog,prodavnicu..radi čiste egzistencije,jer mene,ta jedina „kurva bez koje se ne može-pare“, ne privlače.

I u čemu je razlika među nama? U percepciji života,svega što nas (ne)okružuje…Ona će i dalje juriti spiranje celulita sve 50 kg sa krevetom,a ja.. Ja ću za to vreme lajati na zvezde i biti ponosan,iako će žena koja se slučajno zadesi tu,odskočiti na stranu i reći – Ludaku ! Ja ću grliti drvo i bežati što dalje od materijalnog,u moju kolibu podno planine gde ću biti ono što sam – Svoj! I ne kažem da se neću promeniti,da neko novo jutro ili noć neće doneti (neku novu dominu koja će arlaukati na mene-magnet sam za njih,ne znam zašto) posao,novu ljubav,novo drvo za grljenje… Al’jedno znam- da i Ona koja ne voli čuti o Onoj pre Nje ,ne razlikuje se puno (sem DNK) ,jer isto žele : tipa koji vozi besna kola,vilu dvospratnicu,posao ‘iz snova’-ma šta to značilo i ravnotežu „u sebi samima“-sve ispod hiljadu maski od kreona.

A ja ću za to vreme biti svoj.Kupati se na kapima kiše,vrištati jutru na komšijino drvo dok „ne dođem sebi“,lajati zajedno sa psom na ulici i pričati sa njim i ostati… – kako su me One nazvale – Budala – koja je svesna svoga ludila.Porez na to još nije uveden.

01.04.2014. Timočka krajina

 

Advertisements

Sa druge strane mantila-NeUrgentno

46699_737905286242424_1744763606_n

Sedeo sam zbunjeno.Bilo mi je gore no kad sam došao.Peti sat čekanja je isticao.Termometar u uglu je pokazivao iznad 30 stepeni.Miris fecesa širio se celom čekaonicom prenatrpanih pacijenata.Ležao je u ćosku na mobilnom krevetu.Za 5 sati koliko sam ovde niko mu nije prišao.Ni lekar,ni sestra,ni tehničar.Niko.Ljudi su otvarali vrata da dodju do daha,kao stoka u stampedu,ali ih je obezbedjenje uporno zatvaralo.Poneki zeleni mantil uzdignute glave prošetao bi povremeno holom,da pokaze svoj kompleks ‘svemoćnog Boga’.Pridjoh mu na tren.Jauci koje je ispustao čuli su se i na trećem spratu.Pogled mu se gubio u daljini neonske sijalice na plafonu.Već napukao i dalje sam pucao po šavovima!

Pomislih-Pomeri se,i da se onesvestiš,niko ti ne bi prišao,još ti je samo fraktura potrebna!?
No moj unutrašnji glas j.nog Hipokrata nije mi dao mira!Viknuh-SESTROOOOOO!!!!-kao da sam na sopstvenoj klinici!
Muk u čekaonici.Iz sobe broj 5 izadje žena,sa šminkom kakvom sam vidjao devojke po noćnim klubovima,utegnute uniforme.Pridje mi.
„Šta se derete ko da vas kolju!!?-reče.Pobogu,kako vas nije sramota,ovde ima i ležećih pacijenata,probudićete nekog pa….Odjednom sam video samo jarko crveni karmin kako se pomera,kao ping-pong loptica i obris beline koja vuče na dole..i…“Uostalom,šta vi tražite ovde?!“
Gde,ja se izvinjavam? – upitah ko zbunjeno dete,a ne kolega joj većeg „ranga“ koji namerno nisam hteo da pomenem!
„Gdeeeeee!!!???U Diznilendu!!! Ovde u urgentnom! Zašto ste došli!?
Sve sa knjižicom u ruci i uputom sa prijemnog šaltera malo je nedostajalo da kažem – „Na bal povodom Noći Veštica“,al’ ne dozvolih da mi jezik bude prebrz…Objašnjavanje izmedju nas trajalo je duže od pola sata,a kad sam upitao može li neko da „očisti“ deku da ostatak pacijenata ne bi kolabirao opet,dobio sam pogled nalik Hirošimi ’45.
Seo sam i ćutao.Bilo mi je veće zlo no kad sam stigao.Poželeo sam da sa zdravstvenom izadjem i trčim što dalje.No nisam nažalost dosao sam.Otišao sam do toaleta,da se umijem,pijem vode.Neki čovek je unutra presvlačio svoju nepokretnu ženu i bodrio je.Pljuskao sam se vodom-kapima,pa u slapovima.
Kad sam se vratio deke nije bilo.Seo sam opet i nastavio da čekam.Ne gine Nam zora-pomislih.
……………………………………………..