Bogovi

Palo je teme i pali su Bogovi…
Serafimi su pevali oplakujući svoja krila…

Kroz opalo lišće što pravi mesečevu sonatu pod stopalima, stajao sam…

U daljini jesen je igrala svojim nijansama…

Sve je bilo igra dok igre nije bilo ni od kuda…

Žuto lišće

Došao sam noćas da osetim žamor pod nogama… Telo je drhtalo… Bacio sam se u gomilu tišine kroz zvuke od zvezda na nebu…

Novembar je, a ja negde u maju kroz ples Inki uklesanih u kamenu brojim padalice ne bih li kroz drhtavo telo ugledao onu jednu…

I dah se ledi…
I šiba košava…
I pada perje na mene…
I nema Bogova vidljivih oku…
I plešem dok ležim u šuštavilu osluškujći pokrete ekstremiteta stvorenih u opal-om žutom lišću…

Ustajem dok mi tremor para telo. Stresam se i odlazim u noć.

Ako ne znaš gde je kraj seti se početka, jer oni koji ne opažaju dali bi svu volju da su svesni da mogu da opipaju neosetljivo.

A Bogovi ?! Oni su pali odavno…

Advertisements

Današnjica

Gomile u nePovratu kroz maske od Ljudi..

Trude se da prođu kroz ambis alijenacije napravljene sopstvenim rukama.. sve veće danima..

Kuda su se zaputili u životarenju…

Vremena drugova prošla su odavno…

Osvrt na krvavog čoveka sred trotoara u žurbi za sopstvenom svešću…

Preživeti.. pa kuckati.. smejati se odrazu telefona..

Poruke u nizu dok sedimo u muku jedni pored drugih miljama daleko…

9e13161c0cced832ce58e40c38c0256a

Busamo se se u prsa urličući za promenama preduzimajući toliko da drugi vide da imamo stav.. a ostajemo individue svaka sigurna u svoju NePostojanost…

A kad zatamni na strani jastuka iza zavese pružamo ruku zaboravu do novog sutra  glavom u posteljini sigurni kako smo danas činili dobro kroz staklo savesti jače od podsvesti..

Jer mi smo Ljudi, a Ljudi su Čudo..

Bilans –  trotoar.. žurba.. telefon.. egzistencija.. i desetak novih umreženih prijatelja dok vapimo za jednim stvarnim… realnim.. priznali to ili ne..

Oslušnuh negde davno – Srećan si ako imaš prijatelja za nabrojati na prste jedne ruke…