33

U nizu, jedna, druga.. Stojim, ne brojim više.. Dah kroz pretek od ljušture do izdaha čelika..

Ruka u džepu vrti brojanicu, prva, druga, ne brojim dalje.. Nema smisao.. jer do 33 pa nazad krug je prekratak..

33

Pas u prolazu njuši ostatak dana.. Veo tajni lebdi iznad stubova..

Knjiga utisaka se piše kroz misao koju beležim..

Gužva kroz samoću, eho preglasan zvuku školjke tabori na vetru divljine još divljijeg grada..

Ulica i broj u koju sam s-krenuo izgubila je smisao u nizu kad sam stigao do Nje..

One na broju 33…
Advertisements

Beograd

Šaljem ti Beograd da ga vidiš kroz moje oči, moju dušu…

Šaljem ti svaki njegov damar, zvuk tramvajskih šina, odjek zvona njegovih crkava, šum ušća dveju reka…

Šaljem Ti ga, jer znam koliko si ga volela nekada davno, dok nisi otišla…

Sećam se kako si mi pred put govorila koliko je siv, koliko te pritišću njegove zidine, ljudi koji su svoju Ljudskost izgubili odavno, zakopali je duboko u Njegovu prošlost.. Osećala si se zaglavljenom, nevoljenom, a bila si sve sem to – bar što se mene tiče.

Ustvari, šaljem ti grad kakav si ti videla, crno-beli, grad sličan sedamdesetima…

...stari grad..slikan tvojim zenicama...

…stari grad..slikan tvojim zenicama…

Tada sam ga upijao kroz tvoje zenice, prenela si mi očima svoje slike njega kroz slike sebe… a ja sam, režući ga duboko u sećanje upamtio, ostao željan tog trenutka i oslikao ga samo za Tebe…

Nadam se da si uspela negde tamo daleko u svojoj metamorfozi Žene.

I da nisi zaboravila sve ono što ja nisam.

Zalepiću markicu, ubaciti sliku u sanduče…

Siguran sam da će se poštar već nekako snaći…