Knjiga

Bilo ih je Dvoje kraj izvora života daleko od mosta uzdaha.. Dvoje savršenih stranaca u nesavršenim životima..

Sretoše se jednog sumraka na putu uspomena, svako svojih… On, koji je tumarao u prazno, brojeći senke prošlosti koje su ga gazile.. Ona, koja je izgubila svaku nadu u Bližnje i bila nesvesna da On postoji tamo negde.. Išli su, svako svojim tokom, ne znajući da će se sresti.

Bio je u vezi sa Ženom koja je postala Navika, vezala ga u okove svesti jače od Njega samoga. Sedeo je, gledajući kroz slova daljinje. Noćas je trebala da padne noć u kojoj je odlučio da stavi tačku na sve. Bila je ostavljena po stotine puta, naizgled voljena od svih Njih muških, koji su sopstveni ego lečili na njenom isuviše krhkom.Koračala je odlučna da sebi nikad to ne prizna, da se stotom noćas vrati u porive strasti, dok u snovima bude treperila od straha koje će joj doneti novo jutro sa njim.

Ustao je, sklapajući korice knjige. Prolazila je kraj njega ovlaš mu dodirvnuši ruku. Okret i zaleđjeni pogledi koji se sretoše na čas. Nemi osmesi, oduzetih par minuta beskraja. Kovrdjava kosa mirisa breskve širila Mu je nozdrve. Zelene prodorne oči budile su u Njoj strasti za životom koje je odavno pokopala u sebi. Jeza koja im je prolazila niz kičmu učinila je tren večnim.

Otresao je prašinu sa svoga kaputa, okrenuo se i niz staru kaldrmu skliznuo u noć. Stajala je gde je i bila ukopana u vremenu, gledajući za Njim kako odlazi. Krenula je i ona ka svom uobičajenom životu spuštajući pogled ka sivilu betona.

Tada je slučajno ugleda – Knjigu. Podiže je sa zemlje, otvarajući je. Na prvoj strani korica, starim, jedva vidljivim mastilom, bilo je ispisano ime i prezime i broj telefona…

Advertisements

Cigareta

Nastavih da koračam… Ovih dana i Sunce se jedva probija kroz oblake, a kamoli…

„Opet si neispavan.“ – reče mi i okrenu pogled ka Dunavu. Biciklista u prolazu, neupaljeni lampioni, vlažan zrak, komarci i…poslednja igra leptira u sumrak.

Zapalih cigar. Zastadoh. Savršeno izvajana figura, kosa još vlažna mršena vetrom… iza mene „Maj“… ispred mene reka i.. Ona..

„Da, al’ ništa novo.“ -odgovorih, ne skidajući pogled s njenih leđa. Kad bi telo znalo da govori, odalo bi hiljadu i jednu tajnu..Ne, nije to od mog prodornog pogleda koji joj je cepao misli, rušivši njenu prividnu tišinu svesti usmerenu Vodi… jer znala i kad kroz nozdrve ispuštam dim cigarete…

„Ubiće te tvoje loše navike!“ – čuh kroz vazduh daljine…

„Znam, bar će neko od nas dvoje živeti sto godina.“

Ada..zalazak..i dvoje..

Ada..zalazak..i dvoje..

Okrenula se i nasmejala, znajući da znam da joj mišiće obraza ne pokreću moje izgovorene reči…

Prišla mi, uzela cigar iz ruke i povukla dim… Noćne svetiljke su se već upalile skupljajući rojeve oko sebe. Miris reke i pogledi na tren spojeni u jedno…

Cigara je dogorevala na betonu. Dok je vrhovima prstiju propinjući se htela dotaći mi usne, zažmurih.

Moć trenutka,  tišina u letu i… sjaj na već sada vlažnoj travi učiniše i više no što sam želeo…sanjao…hteo…