Aleja

Neke dane brojimo dužinom senke…

Neke Mesecom skrivenim u krošnji, il’ Suncem horizonta…

Dođu u naš život, pa prolazeći ostavljaju ljušturu ljudi od koje smo se okrznuli slučajno…

Beograd

Drveće u nizu Balkana… Ti u zalasku…  NeVidljiva…

Saplićem se o sopstveni drvored lutajući alejom.. Al’ svako je moje.. obgrljeno po jedan put...

Nekako slutim.. Napuštaš je sa druge strane.. tamo preko, iza blizine… i to mi je doVoljno… 

Advertisements

Pod velom znanih Nam tajni

Prolazile su oluje, kucali nagi muškarci na vratima, sedela si slepa, dušom svojom zagledana u zemlju…

Pritiskao te strah, jer želela si da klečiš i umazanim prstima miluješ vrat muškarca koji je bio tu, naizgled, kraj tebe…

...nešto što ne svojom voljom i bez moga znanja - izgubih... usputnim stazama života...

…nešto što ne svojom voljom i bez moga znanja – izgubih… usputnim stazama života…

Ja,  prilično gord , stajao sam na stepeništu zaborava… Da smo stigli samo koji minut ranije uspeli bismo da se ukrcamo za plovidbu… A  ionako bi se ukrcali da je muškarac koji te kažnjava to hteo… Sada hodamo bosi… Moje prisustvo narušava tvoj um i gomila prašine, koja mi prži usta i oči uvelim mirisom, biva prošena…

Nije važno što ne možeš da shvatiš da je u meni Svet… Sviraš neku zamornu muziku… Kada te do ludila bude pekla duša, i kad ne budeš poznala svoj glas, jedino će moj pogled moći da ti daruje potrebnu smrt… onu koju si mi u naručju izdahnula bezbroj puta… i vratićeš se, opet…

Ako ne odletim, biću pod krošnjom…