Šta ako?

Ništa…setih se.. 🙂 No…

Darkmoon

walking-the-beach-frank-wilson

“Ne zaljubljuj se u mene.“, rekla je, dok joj je provlačio prste kroz pozlaćene uvojke. Gledao ju je očima deteta, želeći da produži trenutak nežnosti u beskonačnost. „Nisam ja zaljubljen u tebe, ja te volim.“, odgovorio je tiho i spustio joj usne na čelo. Žmureći, maštao je kako se drže za ruke i šetaju njegovim rodnim krajem, ili plutaju čamcem na površi Jadrana dok poslednji zraci sunca izmiču za gorom. Ona je nemo zurila u mrlju na zidu pitajući se otkud oni ovde i šta ona želi od svega. Znala je da joj prija, na neki čudan, neobjašnjiv način i da kad god je pokušala da ode, nešto ju je sprečilo. Kao da su neke nevidljive sile želele da ostane baš tu, kraj njega.

View original post 598 more words

Advertisements

Kraj jedne drame

Once upon a time… or…
http://youtu.be/8waJ7W3QcJc

 

P.S. Izvini,moradoh..  i na moju štetu… 🙂

Darkmoon

noliesjustlove6

Ne mogu više. Istina.. Laž.. Kažeš da se menjaš ali tvoji postupci crtaju istim koracima kao pre. Utabanim putevima pokušavaš se opravdati, vezati me da ne odem, iako to uporno poričeš. Čemu negacija kada smo oboje svesni obmane čak i pod spuštenim roletnama? Nije mi potrebna svetlost dana da progori kroz veo tvojih tajni, nesigurnosti i grčevitog straha. U stvari, to nije veo, to su neprobojni bedemi koje si godinama slagao do tačke kada od njih više ne možeš disati. Ni gledati. Govoriš kako si predamnom otvoren, čitaš me kao knjigu ali i dalje se pokušavaš služiti starim trikovima. Izvrćeš moje reči, tuđe. Vidiš i čuješ samo što ti odgovara, praviš se neveštim i naivnim kada si izazvan pred licem istine. Praviš se da ne razumeš, da ne znaš u čemu leže tvoje greške.

View original post 287 more words

BRANKO MILJKOVIĆ

Mom omiljenom pesniku.. zalutalom u vremenu.. iako ne od moje ruke zapisano.. „Ubi me prejaka reč“ … noćas… Hvala Branko !!!

ironijexl

„Oni koji imaju svet
Neka misle šta će s njim
Mi imamo samo reči
I divno smo se snašli u toj nemaštini  “

Jutros se probudih uznemiren, kao da nekome nešto dugujem. Okretao sam se oko svoje ose i te podsvesne mušice, sa idejom o ljubavnoj pesmi. Kako naći reči za ljubav – opisati neopisivo, reći neizrecivo? Iscedio sam iz sebe stihove kao Marko kapi iz drenovine, a onda se setih da bi parafraza nekih Miljkovićevih stihova bila odlična nadgradnja. Branko je vrlo malo na neposredan način pisao o ljubavi, ai ja je najbolje osetim baš uz njegove stihove. Uzeo sam knjigu i. na strani koju nasumice otvorih prvo što sam video bila je rečenica: ‘ U noći između 11. i 12. februara 1961. godine, tragično je završio život Branko Miljković, digavši ruku na sebe.’ Pa uskoro je godišnjica od njegove smrti, neverovatna koincidencija, nigde to nisam čuo ovih dana…

View original post 795 more words