Grešnici

I ovu noć palim sveću.. bez molitve.. Dok slepočnice pulsiraju, i mrlja na podu odjekuje sobom, pričam sa tišinom…

Kažu da u bolu nastaju najbolja „dela“ , a ja noćas ćutim i prepuštam se.. možda ne bi trebalo..
Sačekaću zoru da urliknem na sav glas, kao Foknerov Bendžamin i svi oni grešnici Danteovog Čistilišta…

Dosta mi je priča o Pepeljugama i izgubljenim cipelicama , o balovima i provodima , o razumevanju bez onog čujem te…

Bar ove noći…


Niko ne voli one koji izgube Sebe na putu traganja.. otuđenike.. grešnike.. lutalice… Niko ne želi žalopojke drugih , jer su njihove najstrašnije… samo goli opstanak… pa ko preživi – pričaće , ako bude bilo onih koji će slušati…

Vetar ulazi kroz okna mrseći plamen koji dogoreva… U zlo doba za bolja vremena…

Smisao, tišina i paravan koga nema…
Naći ću te jednog dana… pa bio to i onaj poslednji…
A i sveća na stolu konačno je dogorela.

Advertisements

4 Comments

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s