BezTragA

I voz u daljini.. Nestaju tragovi u pesku.. jedan po jedan.. U nizu pale se svetiljke.. Vrućina diže izmaglicu nad vodom kao kovitlac od oblaka dima nastao kroz upaljenu logorsku vatru izumrlih grešnika… I nas samih…

Ti, savršeno uklopljena u niz koji ruši zidove snova kroz sumrak u svitanje…
Privid… ili… ?

Ja, koji zboreći istinu pokušavam doseći središte čovečanstva koje je dno dotaklo odavno…
Iluzija… ili… ?

Gde naći Tebe ili Sebe u težnjama izgubljenih dečačkih snova napisanih perom… ?

Gde pobeći od ludila kojim smo zatrpani svakodnevno ne sopstvenom voljom ?

Kad reći – Dosta !!!  I kome – kad niko ne sluša u rasulu beskonačnog niza ?

Svi tragamo za onim čime žudimo dok bežeći ne shvatamo da je To isuviše blizu… Pred nosom, za leđima.. Ljudi smo koji i kad dobiju ono što žele ne znaju stati da gaze…

Jedan, dva, tri..

Nestaješ u vrelini letnje noći…
Privid ili Iluzija ?!
Ipak stvarnost…

Advertisements

8 Comments

  1. Tužna istina. Kad god sam žudeo za nekim/nečim, uporno mi je izmicalo. Međutim prođe neko vreme, to nešto odluči da mi „dođe“, samo što meni više nije stalo. Životni lavirint emocija … jure se kroz neke komplikovane hodnike i često se nikada ne pronađu, iako to mesto, taj nazovit lavirint nije realan, ne postoji, plod je samo naših sujeta. Pozdrav Dejane.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s