Poruka bez boce

Znaš.. ne mrzim ja tebe.. samo mi nije do mene.. Trenutno.. Često.. u zadnjih mesec dana.. Nije kriva „realna“ bolest.. samo je bila uvod u To .. Ostao mi je pokoji Osvit.. kao ovaj.. i usahla nada…
Pun sam neobjašnjivih dijagnoza neshvatljivih bilo kome .. Vanzemaljac na planeti koja rotira oko sopstvene ose…
Miriše Lipa ovoga jutra.. bar je JA osećam…

.. i ja ..

Kajem se dok ti ovo pišem.. iako ni za šta nisam kriv .. Niko ne voli emotivne.. one raspale u sistemu vremena pobrkane dozom alijenacije.. anksioznosti.. insomnija.. One što više žude (za) noću nego za svetlošću dana…

Koža mi je postala pretesna.. Ne, neću pritisnuti send, jer kukavica sam, ne zbog tvoje reakcije, već odgovora mog tela na nju..

I ako slučajno pročitaš zapis duše mi, a sumnjam da ćeš, prikači mi i onaj poslednji orden neZasluge .. onaj u kom ne misliš na mene .. kao što (ni) ja na tebe ovoga Jutra…

Advertisements

16 Comments

  1. Pa gde si se ti „izgubio“ dragi moj mladi druže? Drago mi je da si tu. Ovi redovi su lepi jer su iz duše. Rasteš Dejane, na žalost, život te grebe, kao i sve nas. Ali, da nije tog, ne bi bilo ovih lepih redova. Zdrav bio!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s