Obrisi od Nas

Lokacija na mirisu čaršafa i ukusu meda pomešanog pelinom..

Strast kao oganj bukti kroz vrelinu.. Isprepletena tela i znoj kroz san letnje noći..

Primesa Dantea.. Daljine nevažne.. Blizine predaleke.. Predati uzdasima, izdisajima, cviležima..

Čujem sve zvuke kroz polutminu..  osim Volim te..
Vlažnost.. cedi se, kaplje.. Sada za sutra, sutra za nebitno..

zveri

Zabačena kosa s druge strane jastuka kroz polusan za zveri novog stoleća…

Jutro, škripa vrata, izlazak..
Želim da… 

Konj

Nemaš ambicije, nisi spreman da gaziš preko mrtvih da bi došao do cilja, evo ja bih te žednog preko vode prevela…

– A ko ne bi – pomislih..

Takva su vremena ili gazi ili budi zgažen… – nastavila je – i šta ja i ti imamo zajedničko sem dobrog sexa…

– Nije prva koja će me odjebati na ovaj način..

Bilo je super, skoro dva meseca.. Doživela sam stotine orgazama, kao nikad pre.. Sa tim možemo uvek nastaviti, meni odgovara, ali nije samo To ono što čini vezu.. Usporen si, nekako nedinamičan, sušta suprotnost od onoga u krevetu.. Ja želim provod i dokle više da me držiš za ruku i vraćaš kući.. Ja želim.. želim.. lim.. im…

Gubila mi se u daljini kroz rezonance neZvuka.. Para je kurva bez koje se ne može.. A ja sam kurva koja i kad pozajmi zaboravu da da je dala…

konj...

Gledao sam kako joj se usne pomeraju u polutami dana na klupi parka sredovečnosti.. Čekao sam da još jednu pustim zaboravu vremena i bio bih srećan samo kad bi i one pustile mene.. Hoće drugarstvo, a ja sam konj koji je navikao.. da bude jahan ..

Opet me ne slušaš, slomih se pričajući ovde a ti si Boga pitaj gde.. Ne.. Eto.. I šta sada…

– Ništa, ti si tako odlučila , samo moooolim te nemoj više da me zoveš, pišeš – rekoh.

I otišli smo.. Ispratio sam je gde je želela.

Par dana kasnije stizala je gomila poruka… Telefon je zvonio do „iznemoglosti“…

Maj 2015.

Poruka bez boce

Znaš.. ne mrzim ja tebe.. samo mi nije do mene.. Trenutno.. Često.. u zadnjih mesec dana.. Nije kriva „realna“ bolest.. samo je bila uvod u To .. Ostao mi je pokoji Osvit.. kao ovaj.. i usahla nada…
Pun sam neobjašnjivih dijagnoza neshvatljivih bilo kome .. Vanzemaljac na planeti koja rotira oko sopstvene ose…
Miriše Lipa ovoga jutra.. bar je JA osećam…

.. i ja ..

Kajem se dok ti ovo pišem.. iako ni za šta nisam kriv .. Niko ne voli emotivne.. one raspale u sistemu vremena pobrkane dozom alijenacije.. anksioznosti.. insomnija.. One što više žude (za) noću nego za svetlošću dana…

Koža mi je postala pretesna.. Ne, neću pritisnuti send, jer kukavica sam, ne zbog tvoje reakcije, već odgovora mog tela na nju..

I ako slučajno pročitaš zapis duše mi, a sumnjam da ćeš, prikači mi i onaj poslednji orden neZasluge .. onaj u kom ne misliš na mene .. kao što (ni) ja na tebe ovoga Jutra…