Ključ

Kapija, stara decenijama..

Cigle od krečnjaka naređane jedna na drugu slepljene malterom koji se kruni..

Kvaka od mesinga i zaključani ulaz..

...Deligradska...

…Deligradska…

Ključ koji mi je visio oko vrata.. Bio je među poslednjim stranama, oblepljen starom izolir trakom, tamo gde si ga i ostavila.. Strgnuh ga isuviše brzo..

Dal’ da dozvolim da opet uđeš u moj život svojim načinjenim od prevare, rastrzanim lažima, skrivenim od pogleda.. onim za nas dvoje osmišljenim..

Delio me jedan obrtaj.. Samo jedan da opet budemo Jedno..

Naslonih se rukom o zid, onom slobodnom..  strujanje misli prenosilo mi se o telo..  pretrnuh..  magla oko putnika koji se očešao o mene..  zvona u blizini..  urezan otisak ključa na dlanu vidljiv… i..

Korak, pa još jedan.. strujanje vazduha i blag osmeh.. Neka te, ostani tu i ove noći okupane kišom, iza stare ulazne kapije, zarobljena u svom  nespokoju žene  ubeđene da joj je u ovom životu dozvoljeno sve…

Advertisements

8 Comments

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s