Za tren…

Tumaramo u prazno.. hodamo, lutamo, gubimo se, vraćamo, odlazimo..

Svet se pretvorio u Materiju, nažalost ne Onu iz koje je i proistekao..

Gledamo sebe u ogledalu tražeći još koju sedu. .neki tražeći Sebe, neki diveći se.. Nismo ni svesni kako Nam se smeje refleksija s druge strane…

Pitajte dva čoveka – Šta je za Tebe bogatstvo? – odgovoriće različito, možda, al svešće se na isto. Došla su takva vremena, za nas Neke egzistencijalna, za druge neke profitabilna..bilo i biće..trajalo i trajaće..

kroz zalazak...do izlaska...

Oblaci su sudarali… reka se uzburkala… a ja sam im se divio… i ne samo njima, već i paru koji je sedeo na klupi.. Razdragano, duvajući maslačak, trčala je oko njih devojčica, smejući se… Nasmejao sam se i ja, glasno, iako sam u pogledu prolaznika pored sebe osetio prodor misli – Čemu li se smeje ova Budala?! – i bio sam sretan na tren…Baš ta devojčica kojoj ni ime ne znam, huk vode, plovidba talasa učiniše Tren nezaboravnim za mene…

Ljudi ulaze u naše živote, izlaze iz njih sa tragom ili bez, ljude zaboravljamo – to je u ljudskoj prirodi…možda…ali trenutke provedene sa njima – nikada – bar ja… Za Vas ne znam…

Advertisements

4 Comments

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s