Kraj jedne drame

Once upon a time… or…
http://youtu.be/8waJ7W3QcJc

 

P.S. Izvini,moradoh..  i na moju štetu… 🙂

Darkmoon

noliesjustlove6

Ne mogu više. Istina.. Laž.. Kažeš da se menjaš ali tvoji postupci crtaju istim koracima kao pre. Utabanim putevima pokušavaš se opravdati, vezati me da ne odem, iako to uporno poričeš. Čemu negacija kada smo oboje svesni obmane čak i pod spuštenim roletnama? Nije mi potrebna svetlost dana da progori kroz veo tvojih tajni, nesigurnosti i grčevitog straha. U stvari, to nije veo, to su neprobojni bedemi koje si godinama slagao do tačke kada od njih više ne možeš disati. Ni gledati. Govoriš kako si predamnom otvoren, čitaš me kao knjigu ali i dalje se pokušavaš služiti starim trikovima. Izvrćeš moje reči, tuđe. Vidiš i čuješ samo što ti odgovara, praviš se neveštim i naivnim kada si izazvan pred licem istine. Praviš se da ne razumeš, da ne znaš u čemu leže tvoje greške.

View original post 287 more words

Za tren…

Tumaramo u prazno.. hodamo, lutamo, gubimo se, vraćamo, odlazimo..

Svet se pretvorio u Materiju, nažalost ne Onu iz koje je i proistekao..

Gledamo sebe u ogledalu tražeći još koju sedu. .neki tražeći Sebe, neki diveći se.. Nismo ni svesni kako Nam se smeje refleksija s druge strane…

Pitajte dva čoveka – Šta je za Tebe bogatstvo? – odgovoriće različito, možda, al svešće se na isto. Došla su takva vremena, za nas Neke egzistencijalna, za druge neke profitabilna..bilo i biće..trajalo i trajaće..

kroz zalazak...do izlaska...

Oblaci su sudarali… reka se uzburkala… a ja sam im se divio… i ne samo njima, već i paru koji je sedeo na klupi.. Razdragano, duvajući maslačak, trčala je oko njih devojčica, smejući se… Nasmejao sam se i ja, glasno, iako sam u pogledu prolaznika pored sebe osetio prodor misli – Čemu li se smeje ova Budala?! – i bio sam sretan na tren…Baš ta devojčica kojoj ni ime ne znam, huk vode, plovidba talasa učiniše Tren nezaboravnim za mene…

Ljudi ulaze u naše živote, izlaze iz njih sa tragom ili bez, ljude zaboravljamo – to je u ljudskoj prirodi…možda…ali trenutke provedene sa njima – nikada – bar ja… Za Vas ne znam…

Pod velom znanih Nam tajni

Prolazile su oluje, kucali nagi muškarci na vratima, sedela si slepa, dušom svojom zagledana u zemlju…

Pritiskao te strah, jer želela si da klečiš i umazanim prstima miluješ vrat muškarca koji je bio tu, naizgled, kraj tebe…

...nešto što ne svojom voljom i bez moga znanja - izgubih... usputnim stazama života...

…nešto što ne svojom voljom i bez moga znanja – izgubih… usputnim stazama života…

Ja,  prilično gord , stajao sam na stepeništu zaborava… Da smo stigli samo koji minut ranije uspeli bismo da se ukrcamo za plovidbu… A  ionako bi se ukrcali da je muškarac koji te kažnjava to hteo… Sada hodamo bosi… Moje prisustvo narušava tvoj um i gomila prašine, koja mi prži usta i oči uvelim mirisom, biva prošena…

Nije važno što ne možeš da shvatiš da je u meni Svet… Sviraš neku zamornu muziku… Kada te do ludila bude pekla duša, i kad ne budeš poznala svoj glas, jedino će moj pogled moći da ti daruje potrebnu smrt… onu koju si mi u naručju izdahnula bezbroj puta… i vratićeš se, opet…

Ako ne odletim, biću pod krošnjom…