Sa druge strane mantila-NeUrgentno

46699_737905286242424_1744763606_n

Sedeo sam zbunjeno.Bilo mi je gore no kad sam došao.Peti sat čekanja je isticao.Termometar u uglu je pokazivao iznad 30 stepeni.Miris fecesa širio se celom čekaonicom prenatrpanih pacijenata.Ležao je u ćosku na mobilnom krevetu.Za 5 sati koliko sam ovde niko mu nije prišao.Ni lekar,ni sestra,ni tehničar.Niko.Ljudi su otvarali vrata da dodju do daha,kao stoka u stampedu,ali ih je obezbedjenje uporno zatvaralo.Poneki zeleni mantil uzdignute glave prošetao bi povremeno holom,da pokaze svoj kompleks ‘svemoćnog Boga’.Pridjoh mu na tren.Jauci koje je ispustao čuli su se i na trećem spratu.Pogled mu se gubio u daljini neonske sijalice na plafonu.Već napukao i dalje sam pucao po šavovima!

Pomislih-Pomeri se,i da se onesvestiš,niko ti ne bi prišao,još ti je samo fraktura potrebna!?
No moj unutrašnji glas j.nog Hipokrata nije mi dao mira!Viknuh-SESTROOOOOO!!!!-kao da sam na sopstvenoj klinici!
Muk u čekaonici.Iz sobe broj 5 izadje žena,sa šminkom kakvom sam vidjao devojke po noćnim klubovima,utegnute uniforme.Pridje mi.
„Šta se derete ko da vas kolju!!?-reče.Pobogu,kako vas nije sramota,ovde ima i ležećih pacijenata,probudićete nekog pa….Odjednom sam video samo jarko crveni karmin kako se pomera,kao ping-pong loptica i obris beline koja vuče na dole..i…“Uostalom,šta vi tražite ovde?!“
Gde,ja se izvinjavam? – upitah ko zbunjeno dete,a ne kolega joj većeg „ranga“ koji namerno nisam hteo da pomenem!
„Gdeeeeee!!!???U Diznilendu!!! Ovde u urgentnom! Zašto ste došli!?
Sve sa knjižicom u ruci i uputom sa prijemnog šaltera malo je nedostajalo da kažem – „Na bal povodom Noći Veštica“,al’ ne dozvolih da mi jezik bude prebrz…Objašnjavanje izmedju nas trajalo je duže od pola sata,a kad sam upitao može li neko da „očisti“ deku da ostatak pacijenata ne bi kolabirao opet,dobio sam pogled nalik Hirošimi ’45.
Seo sam i ćutao.Bilo mi je veće zlo no kad sam stigao.Poželeo sam da sa zdravstvenom izadjem i trčim što dalje.No nisam nažalost dosao sam.Otišao sam do toaleta,da se umijem,pijem vode.Neki čovek je unutra presvlačio svoju nepokretnu ženu i bodrio je.Pljuskao sam se vodom-kapima,pa u slapovima.
Kad sam se vratio deke nije bilo.Seo sam opet i nastavio da čekam.Ne gine Nam zora-pomislih.
……………………………………………..

Advertisements

1 Comment

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s